А сада примери из стварног живота

   Кад употребимо пасив, елегантно избегнемо вршиоца радње. Слушајте јавне личности и приметићете много пасивних реченица у њиховим изјавама: уговор је потписан, споразум склопљен, кредит одобрен... Пасив омогућава да вршилац радње не преузме одговорност. 

                 Што мање знамо ко је шта урадио - светлија нам је будућност.

Зашто нам се допада да личимо на њих?

(Зло)употреба пасива

или

о трпном стању

   Српска граматика каже: "...када је потребно радњу приписати објекту на коме се она врши, који ту радњу трпи, тј. кад је објекат радње потребно представити као средиште излагања, као граматички субјекат - та радња се обично казује облицима трпног стања или пасива..."

         М.Стевановић "Савремени српскохрватски језик", 3. издање, Научна књига, Бг, 1973.

Представићемо ово једноставним примером. (Напомињемо да је име Петар Петровић измишљено и нема никакве везе са стварном личношћу).

Активно стање

Петар Петровић кити јелку.

субјекат                          објекат

Трпно стање (пасив)

Јелка је окићена.

                                                        граматички субјекат

                                                          

Ко је окитио јелку?

                                       
  

Петар Петровић?

        

         Петров отац?

                                         

      Петрова мајка?

                                           

          Можда стриц?

                                 

Можда 
комшиница?!!

                                         

         Или сви заједно?

Не знамо.

Али смо зато открили како може да се злоупотреби. Урадили смо следећи задатак: глаголе из текста у коме су они у активном стању пребацили смо у пасив.

Активно стање

   Петар Петровић је полагао пријемни испит. Није учио. Ионако многи преписују. Тата, виђен и утицајан човек, средиће да Петра Петровића упишу. Тако је и било. Школска година почела.

Настава се увелико одвија. Петар Петровић ништа не учи. Наређао јединице. Једанаест на полугодишту. У другом полугодишту Петар Петровић изостаје из школе. Тата оправдао све изостанке. Професори прећутно прихватају "оправдања". На крају школске године Петар Петровић научио по коју лекцију. Наставници жмуре и пишу двојке. Дође и матура и диплома.

Петар Петровић ће се уписати на факултет. Тата ће му купити диплому. Тата има и може.

Пасивно стање

   Полагао се пријемни испит. Није се учило. Ионако се преписује. Средиће се упис.Почело се са школом и наставом. Увелико. Ништа се не учи. Наређале се јединице. Изостаје се из школе. Оправдавају се изостанци. Прећутно се прихватају "оправдања". На крају, научила се по која лекција, жмури се и пишу се двојке. Матурирало се и дипломирало. Уписаће се и неки факултет. Купиће се диплома. Има се, може се.

Петар Петровић заклонио се пасивом.

И наставници, такође.

Колико има таквих као Петар Петровић?

Да ли су баш сви као Петар Петровић?

Шта мислите о (зло)употреби пасива у нашем језику?

Она јелка је свакако окићена.