Ова језичка конструкција укоренила се и одомаћила у нашем језику.

Кафа, сендвич, пица, сок "за понети".

Срећемо је у натписима угоститељских објеката.

Не размишљајући о њеној граматичкој позадини и сами је употребљавамо.

У српском језику инфинитив се не употребљава са предлозима

Појављује се и у угледном дневном листу: 

"За не веровати је ..."

"Није за очекивати..."

На разним сајтовима :

"За неверовати где се ово догодило!"

"За неверовати! Ево шта су све кинески војници спремни да поднесу"

( правилно је не веровати)

У телевизијским емисијама неки водитељи је обожавају.

   Треба: 

за  + глаголска именица (ношење, очекивање, веровање, неверовање)

или

да + презент (да понесеш, не треба да очекујемо, да не поверујете...)

Може ли овако?

-Где су ми наочари за читати?

-Ено их на столу, поред чоколаде за месити.

-Ух, прљаве су ми патике за трчати!

-Истрљај их детерџентом за прати веша.

Ma, bre, ovo-ono: Šta zapravo znače vaše 

omiljene uzrečice

Gde si bre čoveče, šta se radi? Evo, brate, vala ništa specijalno. Elem, kako je kod tebe, ovaj, kako su tvoji? Ma, dobro su, ništa specijalno. A tvoji? Super, rade i tako... Ono, pozdravi ih i, znači, javi se nekad. Aj važi, čujemo se!

   Ovo je tipičan razgovor koji dvoje mladih ljudi razmene kad se sretnu na ulici, u bilo kom kraju Srbije. Zbog veoma česte upotrebe raznih uzrečica i doskočica, razgovor jezički zvuči veoma siromašno i neispravno, a još gore izgleda kad ga vidite u pisanoj formi.

   S tim se slažu i stručnjaci iz oblasti srpskog jezika. - Iako ih mnogi nazivaju uzrečicama, njihov zvaničan naziv u Rečniku srpskog jezika je poštapalice. One nastaju tako što se neka reč, koja postoji u jeziku i ima svoje značenje, počne koristiti i kad za to nema opravdanja. Često to govornici čine da bi "dobili na vremenu" da nešto smisle, da dovrše neku misao. Međutim, nikad im uzrečica nije dobar saveznik. Neki je preuzmu od drugih. Obično se na kraju koristi nekontrolisano. Nema nikakvu stvarnu funkciju u jeziku, a kao rezultat korišćenja poštapalica dobijamo niži nivo jezičke kulture pojedinca i loš utisak o govorniku- smatra prof. dr Sveto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik SANU.

   Svetlana Slijepčevič, istraživač-saradnik na istom institutu, dodaje da se ove česte reči u razgovornom jeziku, sve češće upotrebljavaju u pisanoj formi.
- Najčešće kažemo da su uzrečice, ili poštapalice, deo razgovornog jezika, ali njihova upotreba nije zanemarljiva ni u pisanoj formi, naročito u novije vreme, kad imamo u vidu pisanu komunikaciju na internetu. Tako dolazimo do pojave sve siromašnijeg pisma- smatra ona.

Elem je turcizam, nastao od turskog "hele" što znači "na koncu". Ovu rečcu koja služi da uvede u dalje pripovedanje, možemo je, primera radi, zameniti sa i tako, dakle.

Elem je turcizam, nastao od turskog "hele" što znači "na koncu". Ovu rečcu koja služi da uvede u dalje pripovedanje, možemo je, primera radi, zameniti sa i tako, dakle.
Vala je narodni oblik za hvala, kada se upotrebljava kao uzrečica, nema značenje, ali ukazuje na potvrđivanje i može se zameniti s "zaista".
Bre je rečca i preuzeli smo je iz turskog jezika, uglavnom služi za isticanje pojedinih delova iskaza (rečenice). Znači skretanje pažnje, čuđenje ili ljutnju pred nečim.
Deder (ili de, der) je uzvik i uglavnom ima značenje podsticanja, dopuštanja ili opomene. Deder se upotrebljava isto kao (h)ajde (uzvik u službi imperativnog glagola), ali za razliku od (h)ajde, koje je više zapovedno, deder ima više molbeni prizvuk.
Ma se uglavnom ponaša kao i uzvici ama, ta, takođe, ne moraju se tretirati kao poštapalice, jer se obično koriste na početku rečenice i unose govornikov stav prema izrečenom. Na primer, "Dodaj mi to" i "Ma dodaj mi to" imaju isto značenje, ali ovaj drugi iskaz ima nijansu nestrpljivosti ili negodovanja i sl., tu nijansu upravo unosi ma.
Dabome je takođe turcizam i koristi se da potvrdi neko značenje u rečenici. Takođe, u nekim krajevima se kaže "dabogme" i smatra se da je ono prvo nastalato, a da se "g" vremenom u razgovoru izgubilo.

   Iako nije u potpunosti utvrđeno koje uzrečice su nastale na kom govornom području Srbije, poznato je koje od njih su u različitim krajevima najpopularnije. Tako Beograđani najviše od svih Srba upotrebljavaju uzrečicu "brate" i "znači", a odmah za njima su Nišlije i Leskovčani koji "brate" samo menjanju u "bate" ili "batke" (batko), uz dodatak veoma česte uzrečice "bre". "Vala" i "elem" najčešće se koriste u Šumadiji, dok je "deder" karakteristično za govor u zapadnoj Srbiji.

   U kombinaciji s brojnim uzrečicama Srbi često koriste psovke i to, kako Svetlana kaže, oduvek. Po njenom mišljenju takve navike je veoma teško promeniti, ali ne i nemoguće.
- Mislim da je veoma teško izbeći uzrečice, ali se moramo truditi da ih izbegavamo, zato što one mogu skretati pažnju same na sebe, te tako uzrokovati da sagovornikov fokus pređe s teme na same uzrečice. One ne olakšavaju komunikaciju, naprotiv, otežavaju je. Naravno, to je ekstremni slučaj, kada ih neko mnogo i često upotrebljava. Poštapalice se mogu povući s bogaćenjem rečnika pojedinca, a to se najbolje radi čitanjem različite literature - smatra Sljepčević.

   Direktor Instituta srpskog jezika SANU, dr Tanasić, dodaje da je ovakve "greške u govoru" moguće odstraniti uz pomoć cele kulturne zajednice koja bi ukazivanjem na taj rastući problem podigla svest običnog građanina Srbije. 

   Pa ipak, kako nam iz svog iskustva potvrđuje dr Tanasić, uzrečice se u srpskom jeziku nalaze oduvek, mada postoje neke koje su odraz novijeg vremena.
- Često se iznenadim kad u delima koja su napisana pre sto godina pročitam neke reči, izraze, uzrečice za koje sam mislio da su novijeg datuma. U svakom slučaju, reč "ovaj" kao poštapalica duže se koristi od reči poštapalice "znači", ova poslednja je ušla u modu u novije vreme - objašnjava on.

Takođe, za razliku od poštapalica "elem" i "deder", koje su nekad bile deo svakodnevnog govora Srba, danas se one koriste samo u nekim delovima naše zemlje, dok su u mnogim krajevima potpuno izbačene iz upotrebe, za razliku od turcizma "bre", s kojim se možemo susresti u narodnim pesmama i pripovetkama, a koji je i danas jedna od najčešćih poštapalica širom Srbije. 

  Estradne umetnice“ na televiziji najčešće koriste uzrečice: prosto, mislim, definitivno, tipa, ovo–ono… Na društvenim mrežama često možemo pročitati reči poput: bagovanja, četovanja, selfija, spamovanja, lajkovanja, iventa, itd… 

Ove reči Srbi uporno koriste u sasvim pogrešnom značenju

U svakodnevnom govoru često koristimo reči koje smo negde čuli i prihvatili ih, a da zapravo ne znamo šta one znače. Mi smo im vremenom dali neko svoje značenje, a kako vam se u ozbiljnom razgovoru neko ne bi smejao, poslušajte ove savete naše sagovornice.
    Isto tako se reč ignorant neretko pogrešno koristi u značenju onaj koji ignoriše, zato što je pravo značenje ove imenice - neznalica - kaže lingvista Svetlana Slijepčević.

- Jedna od najčešćih grešaka je upotreba reči alternativa u značenju "mogućnost". Alternativa je jedan od dva moguća izbora, dakle, nepravilna je upotreba u konstrukcijama kao što je "imamo više alternativa".
    Isto tako se reč ignorant neretko pogrešno koristi u značenju onaj koji ignoriše, zato što je pravo značenje ove imenice - neznalica - kaže lingvista Svetlana Slijepčević.
   Jedan od najpopularnijih izraza, koji smo pokupili iz američkih serija i filmova jeste pridev ultimativan. Obično kažemo da je nešto ultimativno dobro, kada hoćemo da kažemo da od toga bolje ne biva - iako ultimativan zapravo znači zadnji, poslednji. Takvih primera u Srbiji ima prilično.
   Ako ste sve ovo već znali, verovatno sada mislite da ste euforični od sreće, jer ste tako načitani i obrazovani. Međutim, grdno se varate.

- Euforija je, prema postojećim rečnicima, stanje u kojem bolesnik oseća prijatno, vedro raspoloženje, tako da je pogrešna upotreba ove reči u značenju bes, uzbuđenje i slično - zaključuje Slijepčević. 

"Ни једна реч не постоји без разлога, ни једна није случајно озакоњена и примљена међу речи... Реч је невидљива. Због тога је не можете ни спалити, ни убити... Када бисте речи уклонили, видели бисте колики бездан покривају."

"...то је зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвата туђи, било што му је то воља, било да то мора..."

    ( М.Медић  "Завештања великог жупана српског Стефана Немање своме сину Светом Сави")

Покушаћемо да разлучимо 

кад је воља

а кад мора   

Прегледали смо шта пише на предметима које свакодневно користимо (одећа, свеске, школски прибор, у самопослузи...)

Трагамо за речима на српском!

Englesko-računarske kovanice

Stilovati od engleskog glagola steal - krasti

Hilovati od engleskog glagola heal - lečiti, isceliti

Suportovati od engleske reči support - podrška

Četovati od engleske reči chat - ćaskanje

Lajkovati od engleskog glagola to like - voleti

Bagovanje od engleske reči bug - greška

Lagovanje usporavanje, blokiranje

Biti u daunu biti u lošem raspoloženju

Selfi slika samog sebe

Frik od engleske reči freak - nakaza

Po difoltu od engleske reči default - po pravilu, podrazumevani

Ivent od engleske reči event - događaj

Kežual od engleske reči casually - neformalno

Bekstejdž od engleske kovanice back stage - iza bine

Kul od engleske reči cool - hladan, opušten

Ultimativno od engleske reči ultimate - kranji, najbolje (po žargonu)

Rečnik žargona

LOL Laughing Out Loud (smejem se naglas, puno se smejem)
WTF What the fuck (šta se dešava)
BTW By the way (uzgred)
OMG Oh my god (o bože)
BRB Be right back (odmah se vraćam)
NZNM Ne znam
MSM Mislim

Туђице као еуфемизми

"Динамика утрошених средстава већа је од укупних прихода".

(Читај: расипа се без милости. Троши се више него што се зарађује.)

"Улепшавање" стварности

или

прикривање непријатне истине?

– Kao tipičan primer reči koju bismo bez ikakvih problema mogli u svakodnevnom jeziku da zamenimo srpskim parnjakom ili prevodom, naveo bih reč “implementacija”. Umesto nje bismo mogli bez ikakvih problema da koristimo reči “primeniti”, “ostvariti”, “sprovesti” – navodi Klajn.
A nama istoga trenutka pada na pamet barem još jedna reč - “oficijelan”. Zar ne zvuči daleko prirodnije – “zvaničan”?

Predlažemo vam da razmislite o ovoj temi, i u međuvremenu ostavite u komentarima pozajmljenice za koje mislite da nikako ne bi trebalo da ih koristimo u srpskom jeziku umesto daleko logičnijih “srpskih parnjaka”.

Ivan Klajn, s druge strane ističe da među anglicizmima ima ubedljivo najviše reči umesto kojih bi mogli da se koriste takozvani – srpski parnjaci.

Градинар

Као што градинар плеви пиревину у башти, тако ћемо и ми

језички коров

који буја на сваком кораку

Наше мало истраживање у близини школе

   Наше одељење бележило је и фотографисало све натписе од Великог парка до наше школе у улици Радоја Домановића. Све то пренели смо на папир. Ево шта смо запазили:

Жар Књижара Апотека Пекара Coca-Cola   Mini PaniПазарске фармеркеBellisima Line Kristy stileJovanaMatrix Copy centar  Stop shopМагнет КопирањеFood express Fakk Caffe Gringo OK bar

Резултат: 9 : 11 за речи из енглеског језика !!!

Српски језик изгубио је битку са енглеским већ на почетку улице!

 

Бележили смо оно што свакодневно чујемо, читамо,

запажали шта то пише на предметима које свакодневно користимо,

шта пише на натписима крај којих пролазимо улицом...

шта пише у нашим уџбеницима,

на свескама,

одећи...

Уочили смо једну тужну појаву:

српски језик повлачи се пред најездом туђица,

највише из енглеског језика! 

Одломак из књиге Милета Медића

"Завештања великог жупана Стефана Немање своме сину Светом Сави"

   "Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.

   А шта је народ изгуби ли земљу, језик, душу?

   Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ...

   Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело... 

   То је зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и      прихвата туђи, било што му је то воља, било да то мора..."

Ове речи покренуле су нас на једно мало истраживање језика око нас.