Речник српскохрватског књижевног и народног језика

• Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Институт за српскохрватски језик,

         Београд, 1981.

Rečnik SANU: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

Ovo je najveći opisni rečnik savremenog srpskog jezika – u njemu je za sada obrađeno više od 200 hiljada reči iz književnog i narodnog jezika. Poslednja obrađena reč je glagol očarati. Izdavač Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika je Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Do sada je objavljeno 18 tomova ovog rečnika: prva knjiga objavljena je 1959. godine, a osamnaesta 2010. godine. Pretpostavlja se da će Rečnik SANU kada bude bio završen imati oko 30 tomova i oko pola miliona reči. Rečnici koji imaju više od deset tomova u srpskoj leksikografiji nazivaju se tezaurusi.

                 Predstavljen 19. tom rečnika SANU: Najbolja srpska knjiga

B. Đ. | 30. septembar 2015. 11:50 |

U ovoj "velikoj knjizi" sabiraju se vekovi, teritorije, knjige iz svih oblasti nauke i umetnosti, književnost, imena i prezimena, dijalekti, narečja, akcenti i značenja svih vrsta reči

Rečnik Matice srpske I-VI: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika

Rečnik Matice srpske sastoji se od 6 tomova: prva knjiga objavljena je 1967, a šesta 1976. godine. Prvi i drugi tom ovog rečnika objavile su zajedno Matica srpska i Matica hrvatska, a ostale tomove (od trećeg do šestog) izdala je Matica srpska. Ovaj rečnik spada u rečnike srednjeg obima, a u njemu je obrađeno oko 150 hiljada reči iz savremenog srpskog književnog jezika.

RSJ: Rečnik srpskoga jezika

Ovo je jednotomni rečnik srpskog jezika koji je izdala Matica srpska 2007. godine. Nastao je skraćivanjem Rečnika Matice srpske i u njemu je obrađeno oko 85 hiljada reči. Leksikografi su se stvarajući ovaj rečnik oslanjali na RMS, ali su težili ka tome da u rečnik unesu i novu leksiku (budući da je poslednji tom RMS objavljen 1976, a RSJ 2007. godine). Ovaj rečnik je najsavremeniji rečnik srpskoga jezika

Miroslav Nikolić – Obratni rečnik srpskoga jezika (2000)

U ovom rečniku lekseme su poređane na neuobičajen način. Naime, umesto da  su prvo date one reči koje počinju slovom A, u ovom rečniku se najpre navode one koje se završavaju slovom A. Dakle, reči u ovom rečniku su uazbučene počevši od finalnog slova. Ovaj rečnik veoma je značajan za tvorbu reči, jer se u njemu lako može doći do leksema koje imaju isti završetak.

Predrag Piper, Rajna Dragićević, Marija Stefanović – Asocijativni rečnik srpskoga jezika (2005)

U Asocijativnom rečniku srpskoga jezika lekseme su organizovane i popisane od stimulusa ka reakciji. Naime, koristeći asocijativne testove, autori rečnika su prkupili 800 različitih asocijacija na 600 zadatih leksema-stimulusa. 2011. godine objavljen je i Obratni asocijativni rečnik srpskoga jezika u kojem su verbalne asocijacije poređane od reakcije ka stimulusu, dakle suprotno od onoga kako su date u Asocijativnom rečniku (2005). Ovi asocijativni rečnici mogu se koristiti u proučavanju stereotipa, u komparativnim semantičkim istraživanjima, a značajna su i za enolingvistička, sociolingvistička, psiholingvistička, kulturološka i dr. istraživanja.

Rečnici stranih reči i izraza

Ukoliko ne razumemo neku reč iz stranog jezika, potražićemo je u nekom od rečnika stranih reči:
Abdulah Škaljić – Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (1966)

Milan Vujaklija – Leksikon stranih reči i izraza (1991);

Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Najgebauer – Do you speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (2001);

Bratoljub Klaić – Rječnik stranih riječi (1968);

Ivan Klajn i Milan Šipka – Veliki rečnik stranih reči i izraza (2006).

Kada nas zanima poreklo neke reči, koristićemo Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1971– 1974) Petra  Skoka.

U tumačenju frazeologizma pomoći će nam Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Josipa Matešića ili Frazeološki rečnik srpskog jezika Đorđa Otaševića.

Ukoliko se bavimo tvorbenim pitanjima srpskoga jezika, koristićemo Obratni rečnik srpskoga jezika ili Semantičko-derivacioni rečnik.

Ako tražimo sinonime određene reči, naći ćemo ih u rečniku sinonima Miodraga Lalevića (Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika).

Zainteresuje li nas neka nova reč, možemo je potražiti u nekom od rečnika novih reči:
Jovan Ćirilov – Novi rečnik novih reči (1991);

Ivan Klajn – Rečnik novih reči (1992);

Đorđe Otašević – Rečnik novih i nezabeleženih reči (1999).

U otkrivanju značenja nekih žargonizama, može nam pomoći npr. Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu sličnih reči i izraza Dragoslava Andrića.

Pomenuti rečnici predstavljaju osnovni korpus za leksikološka istraživanja. U zavisnosti od toga koji nas leksički sloj zanima, možemo koristiti neki od navedenih rečnika. 

Literatura:
Dragićević, R. (2007). O Jednotomniku i povodom njega, Rečnik srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska, 2007. Književnost i jezik, LIV 3-4, str. 407-412.
Dragićević, R. (2009). Predavanja u okviru predmeta Uvod u leksikografiju. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Dragićević, R. (2010). Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.