Како гомилање речи изгледа у нашим уџбеницима?

Позивамо вас да нам пошаљете "бисере".

Фотографија је замућена и нејасна, али није велика штета - такав је и текст.

Овде пише:

"... Претежни део Региона Шумадије и Поморавља представља аграрно пренасељено подручје са високом заступљеношћу примарне пољопривредне производње. Зато су у Региону присутне изразите појаве и процеси: индустријализација, дезаграризација, миграција и урбанизација. Свака од ових појава значајно утиче на промене у демографском развоју. Природне карактеристике популације, наталитет са благим релативним опадањем и морталитет са релативним опадањем слабијег интензитета него код наталитета, имају као резултанту релативно смањење природног прираштаја становништва..."

(из књиге "Мрежа и структура средњег усмереног образовања у региону Шумадије и Поморавља за период од 1986-2000. године", Крагујевац 1985.)

Овде би требало да пише:

Српско село одумире.

   На страници 27. исте књиге пише:"...Укупношћу земљишних површина, енергетских извора, минералног блага, вода и других ресурса  природно богатство представља значајан материјални услов и претпоставку за привредни развој. Међутим, Регион Шумадије и Поморавља није подручје са изразитим природним богатством. Пре се може рећи да је природни потенцијал лимитирајући фактор развоја разноврсне индустријске производње..."

Упркос пажљивом читању нисмо успели да одгонетнемо шта је писац хтео да каже!!!

Гомилање речи у служби еуфемизма

Еуфемизам је стилска фигура када се уместо правога израза за нешто ружно или рђаво употреби блажи израз:

обилази истину   уместо   лаже

присвојио туђу имовину  уместо  украо

воли да загледа чаши у дно  уместо  воли да пије

возио под дејством алкохола  уместо  возио пијан

Најчешће еуфемизам води у гомилање речи

Наши примери:

                               уместо  продаје апартмане

А сада примери из стварног живота

   Кад употребимо пасив, елегантно избегнемо вршиоца радње. Слушајте јавне личности и приметићете много пасивних реченица у њиховим изјавама: уговор је потписан, споразум склопљен, кредит одобрен... Пасив омогућава да вршилац радње не преузме одговорност. 

                 Што мање знамо ко је шта урадио - светлија нам је будућност.

Зашто нам се допада да личимо на њих?

(Зло)употреба пасива

или

о трпном стању

   Српска граматика каже: "...када је потребно радњу приписати објекту на коме се она врши, који ту радњу трпи, тј. кад је објекат радње потребно представити као средиште излагања, као граматички субјекат - та радња се обично казује облицима трпног стања или пасива..."

         М.Стевановић "Савремени српскохрватски језик", 3. издање, Научна књига, Бг, 1973.

Представићемо ово једноставним примером. (Напомињемо да је име Петар Петровић измишљено и нема никакве везе са стварном личношћу).

Активно стање

Петар Петровић кити јелку.

субјекат                          објекат

Трпно стање (пасив)

Јелка је окићена.

                                                        граматички субјекат

                                                          

Ко је окитио јелку?

                                       
  

Петар Петровић?

        

         Петров отац?

                                         

      Петрова мајка?

                                           

          Можда стриц?

                                 

Можда 
комшиница?!!

                                         

         Или сви заједно?

Не знамо.

Али смо зато открили како може да се злоупотреби. Урадили смо следећи задатак: глаголе из текста у коме су они у активном стању пребацили смо у пасив.

Активно стање

   Петар Петровић је полагао пријемни испит. Није учио. Ионако многи преписују. Тата, виђен и утицајан човек, средиће да Петра Петровића упишу. Тако је и било. Школска година почела.

Настава се увелико одвија. Петар Петровић ништа не учи. Наређао јединице. Једанаест на полугодишту. У другом полугодишту Петар Петровић изостаје из школе. Тата оправдао све изостанке. Професори прећутно прихватају "оправдања". На крају школске године Петар Петровић научио по коју лекцију. Наставници жмуре и пишу двојке. Дође и матура и диплома.

Петар Петровић ће се уписати на факултет. Тата ће му купити диплому. Тата има и може.

Пасивно стање

   Полагао се пријемни испит. Није се учило. Ионако се преписује. Средиће се упис.Почело се са школом и наставом. Увелико. Ништа се не учи. Наређале се јединице. Изостаје се из школе. Оправдавају се изостанци. Прећутно се прихватају "оправдања". На крају, научила се по која лекција, жмури се и пишу се двојке. Матурирало се и дипломирало. Уписаће се и неки факултет. Купиће се диплома. Има се, може се.

Петар Петровић заклонио се пасивом.

И наставници, такође.

Колико има таквих као Петар Петровић?

Да ли су баш сви као Петар Петровић?

Шта мислите о (зло)употреби пасива у нашем језику?

Она јелка је свакако окићена.

Ова језичка конструкција укоренила се и одомаћила у нашем језику.

Кафа, сендвич, пица, сок "за понети".

Срећемо је у натписима угоститељских објеката.

Не размишљајући о њеној граматичкој позадини и сами је употребљавамо.

У српском језику инфинитив се не употребљава са предлозима

Појављује се и у угледном дневном листу: 

"За не веровати је ..."

"Није за очекивати..."

На разним сајтовима :

"За неверовати где се ово догодило!"

"За неверовати! Ево шта су све кинески војници спремни да поднесу"

( правилно је не веровати)

У телевизијским емисијама неки водитељи је обожавају.

   Треба: 

за  + глаголска именица (ношење, очекивање, веровање, неверовање)

или

да + презент (да понесеш, не треба да очекујемо, да не поверујете...)

Може ли овако?

-Где су ми наочари за читати?

-Ено их на столу, поред чоколаде за месити.

-Ух, прљаве су ми патике за трчати!

-Истрљај их детерџентом за прати веша.